AF, ateroskleroza i moždani udar: da li kombinovana terapija zaista pomaže?

Pacijenti sa ishemijskim moždanim udarom ili tranzitornim ishemijskim napadom (TIA) koji istovremeno imaju nevalvularnu atrijalnu fibrilaciju (NVAF) i neku manifestaciju aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASCVD) predstavljaju čestu, ali terapijski kompleksnu populaciju. U svakodnevnoj praksi često se postavlja pitanje da li je kod ovih bolesnika opravdano rutinski kombinovati oralnu antikoagulaciju sa antitrombocitnom terapijom, u nadi da će se dodatno smanjiti rizik od ishemijskih događaja. Do skoro, ovaj pristup se oslanjao uglavnom na opservacione podatke, uz poznatu cenu u vidu povećanog rizika od krvarenja. Randomizovani dokazi specifično usmereni na ovu populaciju praktično nisu postojali. ATIS-NVAF studija predstavlja prvi pokušaj da se to pitanje razreši u kontrolisanim uslovima.

Dizajn studije i populacija

ATIS-NVAF je bila multicentrična, otvorena, randomizovana klinička studija sprovedena u 41 centru u Japanu, sa uključivanjem 316 pacijenata lečenih između novembra 2016. i marta 2025. godine. Kriterijumi uključenja bili su ishemijski moždani udar ili TIA u periodu od 8 do 360 dana pre randomizacije, potvrđena nevalvularna atrijalna fibrilacija i najmanje jedna manifestacija ASCVD, definisana široko i heterogeno, uključujući karotidnu ili intrakranijalnu arterijsku stenozu, prethodni ne-kardioembolijski moždani udar, ishemijsku bolest srca ili perifernu arterijsku bolest. Prosečna starost pacijenata bila je 77 godina, a oko 95% njih primalo je direktne oralne antikoagulanse (DOAC), što studiju čini relevantnom za savremenu kliničku praksu. Pacijenti su randomizovani na antikoagulantnu monoterapiju ili na kombinovanu terapiju (oralni antikoagulans uz dodatak antitrombocitnog leka). Izbor konkretnog antitrombocitnog leka i doziranje bili su prepušteni diskreciji lekara, što je dovelo do određene terapijske heterogenosti, ali je istovremeno odražavalo realne uslove kliničke prakse.