Srčana resinhronizaciona terapija (CRT) predstavlja jednu od temeljnih intervencija u lečenju pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa sniženom ejekcionom frakcijom (HFrEF), znacima srčane insuficijencije po NYHA klasifikaciji II–IV i električnim disinhronizmom. Višestruke randomizovane kliničke studije dokazale su da CRT smanjuje mortalitet i broj hospitalizacija, te poboljšava simptome i kvalitet života. Međutim, korist od CRT kod pacijenata sa koegzistirajućom atrijalnom fibrilacijom ostaje nedovoljno definisana. Iako oko 40% pacijenata koji ispunjavaju kriterijume za CRT ima atrijalnu fibrilaciju, ova populacija bila je uglavnom isključena iz velikih randomizovanih ispitivanja koja su utvrdila efikasnost CRT.
Opservacioni podaci sugerišu da atrijalna fibrilacija umanjuje odgovor na CRT, pri čemu ovi pacijenti pokazuju lošije ishode u poređenju sa onima u sinusnom ritmu. Jedan od ključnih predloženih mehanizama jeste smanjen procenat efektivne biventrikularne elektrostimulacije, koji nastaje zbog očuvane intrinzične sprovodljivosti kroz atrioventrikularni (AV) čvor. Ablacija AV čvora (AVNA) stoga se nametnula kao potencijalna strategija za povećanje procenta biventrikularne elektrostimulacije i unapređenje efikasnosti CRT u ovoj populaciji. Na osnovu opservacionih podataka koji su pokazali smanjenje mortaliteta od 58% uz primenu AVNA, aktuelne ESC smernice daju preporuku klase IIa za ablaciju AV čvora u kontekstu CRT kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Ipak, do sada nisu postojali podaci iz randomizovanih kontrolisanih ispitivanja koji bi potkrepili ili doveli u pitanje ovu preporuku.
Upravo tu prazninu u dokazima nastojala je da popuni studija CAAN-AF (Cardiac Resynchronization Therapy And AtrioVentricular Node Ablation Trial in Atrial Fibrillation), čiji su rezultati su nedavno objavljeni u European Heart Journal.
Nastavite čitanje
Ostatak teksta je dostupan registrovanim zdravstvenim profesionalcima.
Registracija traje manje od jednog minuta.