Karcinom želuca i dalje je jedan od najopasnijih maligniteta na svetu – peti po učestalosti, četvrti po smrtnosti. Uprkos godinama istraživanja, prognoza ostaje loša, a odgovori na terapiju nepredvidivi. Imunoterapija je donela nadu, ali i razočaranje: čak i pembrolizumab, koji je u određenim podtipovima uznapredovalog karcinoma želuca ušao u prvu liniju lečenja, pomaže samo delu pacijenata. Zašto ostalima ne pomaže, dugo nije bilo jasno, sve dok istraživači nisu usmerili posebnu pažnju prema mestu na kojem bolest i počinje – prema samoj sluznici želuca i bakterijama koje na njoj žive.
Pregledni rad objavljen u aprilu 2026. u časopisu Gut, jednom od najuglednijih gastroenteroloških žurnala, donosi sistematičan pregled onoga što danas znamo o povezanosti mikrobiote želuca i karcinoma želuca – od nastanka tumora, preko oblikovanja imunosupresivnog tumorskog mikrookruženja, do uticaja na efikasnost imunoterapije. Reč je o preglednom radu koji sintetiše postojeće dokaze, a ne o originalnoj kliničkoj studiji, što znači da zaključci odražavaju aktuelno stanje nauke, sa svim njenim nedorečenostima i otvorenim pitanjima.
Da bismo razumeli zašto je mikrobiota toliko važna, potrebno je razumeti šta se dešava sa želucem kako karcinom napreduje. U zdravoj sluznici, pH je nizak (1,5–3,5), što čini tu sredinu nepogodnom za većinu bakterija. Kako hronična upala, najčešće pokrenuta infekcijom Helicobacter pylori, napreduje prema atrofiji i metaplaziji, pH raste iznad 6,0, a pepsin gubi aktivnost. Porast pH prati progresiju bolesti i pogoduje translokaciji i kolonizaciji oralnih bakterija, čime se dodatno menja tumorsko mikrookruženje. Oralne bakterije poput Fusobacterium nucleatum, Streptococcus, Prevotella i Rothia počinju da kolonizuju želudac i fundamentalno menjaju imunski pejzaž tumora.
Nastavite čitanje
Ostatak teksta je dostupan registrovanim zdravstvenim profesionalcima.
Registracija traje manje od jednog minuta.