Transfuzija krvi predstavlja jednu od ključnih intervencija u zbrinjavanju bolesnika sa teškim traumatskim krvarenjem i direktno utiče na preživljavanje u ranim fazama lečenja. U savremenoj kliničkoj praksi, fokus se sve više pomera ka ranoj primeni transfuzije u prehospitalnim uslovima, odnosno vremenski što bliže trenutku povrede i pre samog prijema u bolnicu.
U tom kontekstu, već duže vreme traje stručna rasprava o optimalnoj strategiji transfuzije: da li je efikasnije primenjivati pojedinačne krvne komponente – eritrocite, plazmu i trombocite, ili davati celu (punu) krv. Cela krv zadovoljava sve osnovne zahteve koji se postavljaju kao primarni u ranom zbrinjavanju teško povređenih – transportuje kiseonik i održava hemostazu. U pojedinim zemljama ponovo je u porastu upotreba cele krvi u kliničkoj praksi, posebno u urgentnim i prehospitalnim uslovima, ali pouzdani dokazi koji direktno porede njenu kliničku efikasnost i bezbednost sa komponentnom terapijom i dalje su ograničeni.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, prehospitalna transfuzija koju sprovode timovi helikopterskih jedinica hitne pomoći najčešće podrazumeva primenu eritrocita, samostalno ili u kombinaciji sa plazmom kao odvojenim komponentama. Nedavno je uvedena i cela krv sa smanjenim brojem leukocita, koja se može čuvati na temperaturi od 4°C do 21 dan, čime je omogućena njena šira praktična primena.
Nastavite čitanje
Ostatak teksta je dostupan registrovanim zdravstvenim profesionalcima.
Registracija traje manje od jednog minuta.