Depreskripcija psihotropnih lekova – konsenzus dokument Američkog udruženja za kliničku psihofarmakologiju (ASCP)

Upotreba psihotropnih lekova u savremenoj kliničkoj praksi često podrazumeva dugotrajnu terapiju, složene režime i kombinacije više lekova. U takvim okolnostima, psihijatri se ne suočavaju samo sa pitanjem kako započeti i optimizovati terapiju, već i sa pitanjem kada upotreba određenog leka više nije opravdana kod nekog pacijenta. Koncept depreskripcije, tj. planskog i nadziranog procesa postepenog smanjivanja doze i/ili ukidanja leka, predstavlja termin koji je u velikoj meri usvojen u različitim oblastima medicine. U psihijatriji, ovaj proces je posebno složen zbog hroničnog i relapsirajućeg toka bolesti, česte polifarmacije i smernica ograničenih u donošenju odluka o prekidu terapije.

Konsenzus dokument Američkog udruženja za kliničku psihofarmakologiju (ASCP), objavljen u časopisu JAMA Network Open, definiše kliničke okolnosti u kojima depreskripcija psihotropnih lekova može biti opravdana, kao i ključne principe koji treba da vode ka takvim odlukama. Autori naglašavaju da depreskripcija ne predstavlja izolovan čin, već deo kontinuiranog procesa upravljanja terapijom, koji uključuje redovno preispitivanje odnosa koristi i rizika, procenu adherencije, kao i aktivno učešće pacijenta u donošenju odluka.

Centralna poruka konsenzusa odnosi se na potrebu za sistematskim i periodičnim preispitivanjem svake komponente psihofarmakoterapije. Panel je jednoglasno podržao stav da se terapijski režimi moraju redovno evaluirati kako bi se osiguralo da i dalje ciljaju relevantne simptome i da zadržavaju povoljan odnos koristi i rizika, pri čemu se naglašava da ovu procenu treba sprovoditi najmanje jednom godišnje.