Svako ko profesionalno ima povezanost sa srpskim zdravstvom, s vremena na vreme se zapita kako će izgledati kadrovska situacija za desetak ili više godina, podjednako brinući za lekarsku, ali i sestrinsko-tehničarsku popunjenost. Godine starosti trenutno zaposlenih zasigurno nisu jedini faktor koji će tu budućnost odrediti – motivisanost za rad, edukovanost, opremljenost, takođe igraju bitnu ulogu. Ipak, i sama starost zaposlenih daje nam osnove za promišljanje, pa možda i za donošenje nekih zaključaka.
Šta nam kažu “gole brojke” dostupne iz periodičnih izveštaja instituta Batut? Ulivaju li nadu, ili pak zebnju? Gde smo u odnosu na region, a gde u odnosu na Evropsku Uniju? Ograničeni, nažalost, na podatke od samo unazad tri godine (toliko je dostupno na Batutovom vebsajtu), pokušali smo doći do nekih odgovora vezanih za starost našeg lekarskog kadra u državnom zdravstvu. Isto tako, za Bosnu i Hercegovinu imamo samo “polovične” podatke, jer se čini da je Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH mnogo otvoreniji prema javnosti od Instituta zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе. Za Hrvatsku i Crnu Goru je bilo lakše – činjenica da je prva članica, a druga pred vratima EU, olakšava mnoge stvari, pa tako i lakši pristup informacijama koje mogu imati bitnu važnost za društvo.
Starosna struktura doktora medicine analizirali smo kroz tri kategorije:
Nastavite čitanje
Ostatak teksta je dostupan registrovanim zdravstvenim profesionalcima.
Registracija traje manje od jednog minuta.