U studiji DELII (Development of Low-Dose Immunotherapy in India), otvorenoj, randomizovanoj studiji faze III sa dizajnom superiornosti, sprovedenoj na Odeljenju za medicinsku onkologiju bolnice Tata Memorial u Mumbaju u periodu od 2020. do 2024. godine, kod pacijenata sa relapsno-refraktornim solidnim tumorima, intravenski (i.v.) nivolumab u dozi od 20 mg na svake dve nedelje doveo je do statistički značajnog produženja ukupnog preživljavanja (OS) u poređenju sa standardnom hemioterapijom, uz manju učestalost neželjenih događaja i bolji kvalitet života (QoL).
Prema dr Kumaru Prabhashu i saradnicima, koji su rezultate objavili 28. januara 2026. godine u časopisu Journal of Clinical Oncology (JCO), inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka (ICI) mogu zadržati efikasnost i u dozama znatno nižim od trenutno odobrenih, što ima potencijalne implikacije naročito za zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima (LMIC).
Autori navode da se, za razliku od citotoksične hemioterapije, kod koje se doziranje tradicionalno zasniva na konceptu maksimalno podnošljive doze (MTD), imunoterapija zasniva na aktivaciji imunskog sistema. Paradigma MTD možda nije primenjiva na ICI, jer povećanje doze ne mora nužno dovesti do dodatnog kliničkog benefita, niti se toksičnost koja ograničava dozu (dose-limiting toxicity, DLT) obavezno ispoljava pri višim koncentracijama. Zbog toga regulatorni stručnjaci zagovaraju određivanje doze zasnovano na farmakokinetičkim i farmakodinamskim parametrima kod bioloških lekova.
Odobrena doza nivolumaba iznosi 3 mg/kg ili fiksnih 240 mg i.v. na svake dve nedelje. PD-1 receptor, meta delovanja nivolumaba, eksprimiran je na 20–40% perifernih T-limfocita, a za adekvatnu imunsku aktivaciju neophodna je zauzetost 70–75% receptora. U studijama faze I, doze od 0,1 mg/kg postizale su medijanu zauzetosti od 64–70%, uz minimalnu dodatnu farmakodinamsku korist pri višim dozama. Procena je da je za kliničku efikasnost dovoljna serumska koncentracija od približno 1,2 µg/mL, dok standardno doziranje dovodi do koncentracija od oko 33,7 µg/mL.
U ovoj studiji, 500 pacijenata je randomizovano u odnosu 1:1 na ultra-nisku dozu nivolumaba (20 mg i.v. na svake dve nedelje) ili standardnu hemioterapiju. Medijana ukupnog preživljavanja bila je značajno duža u grupi koja je primala ultra-nisku dozu nivolumaba: 5,88 meseci naspram 4,70 meseci u hemioterapijskoj grupi (hazard ratio [HR] 0,80; p = 0,022). Jednogodišnje preživljavanje iznosilo je 27,3% naspram 16,9%.
Neželjeni događaji stepena ≥3 povezani sa terapijom bili su ređi u grupi koja je primala ultra-nisku dozu nivolumaba (42,5% naspram 60,8%). Autori zaključuju da ovi nalazi podržavaju potrebu za preispitivanjem strategija doziranja ICI, sa ciljem unapređenja globalne dostupnosti terapije i ishoda lečenja.
Originalni rad objavljen u Journal of Clinical Oncology možete pronaći ovde.
Napomena: Tekst predstavlja informativni prikaz objavljene naučne literature. Ne sadrži kliničke preporuke i ne može zameniti stručnu procenu lekara u realnim okolnostima.