Kardiovaskularne bolesti (KVB) u Srbiji i Evropskoj uniji (EU) zauzimaju prvo mesto među uzrocima smrtnosti, ali se podaci iz dva ključna dokumenta — Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije 2024 i izveštaja State of Health in the EU – Synthesis Report 2025 — razilaze već na prvom pogledu. Iako Srbija i EU dele vodeći uzrok smrti, njihove kardiovaskularne putanje više nisu uporedive.
U državama EU već dve decenije beleži se stabilan pad mortaliteta od KVB, praćen sve većim doprinosom sekundarne prevencije i produženog preživljavanja pacijenata sa hroničnim kardiovaskularnim stanjima. U tom širem obrascu evropskih zdravstvenih sistema, akutni kardiovaskularni incidenti postepeno zauzimaju manji udeo u ukupnom teretu bolesti.
Prema podacima Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije 2024, Srbija se nalazi u drugačijoj epidemiološkoj fazi. Podaci za 2023–2024 jasno ukazuju da akutni koronarni sindrom (AKS) i dalje predstavlja centralni segment kardiovaskularnog tereta, uz izražene stope mortaliteta i značajne nejednakosti između okruga.
Akutni koronarni sindrom: jedan godišnji set podataka koji otvara ključna pitanja
U 2023. godini u Srbiji je registrovano 21.626 slučajeva akutnog koronarnog sindroma (AKS), što odgovara nestandardizovanoj incidenciji od 326,5 na 100.000 stanovnika. U istom periodu evidentirano je 4.255 smrtnih ishoda od AKS, uz nestandardizovanu stopu mortaliteta od 64,2 na 100.000 stanovnika.
Ove dve vrednosti ukazuju na jasno opterećenje akutnim koronarnim događajima. Međutim, pošto su ovi podaci dostupni samo za jednu godinu u ovom obliku, ne može se zaključiti da li je reč o rastućem, opadajućem ili stabilnom trendu. Upravo nedostatak višegodišnjih standardizovanih podataka ograničava mogućnost preciznog planiranja kapaciteta urgentne kardiologije, vremena od simptoma do intervencije i razvoja mreže kateterizacionih centara.
Struktura kardiovaskularnih trendova: tri različite putanje unutar istog sistema
Analiza podataka za period 2015–2024 otkriva tri jasno divergentne putanje smrtnosti:
- hipertenzivne bolesti (I10–I15 prema MKB-10): porast od 88,4%,
- ishemijske bolesti srca (I20–I25): porast od 3,0%,
- cerebrovaskularne bolesti (I60–I69): pad od 29,5%.
Ovakav raspored nije uobičajen. Tri ključne kardiovaskularne grupe kreću se u različitim smerovima. Godišnjak napominje da se deo rasta smrtnosti kod hipertenzije može objasniti poboljšanim kodiranjem, ali rast ove magnitudе prevazilazi očekivane administrativne variacije i ukazuje na potrebu za boljim nadzorom, ranijim otkrivanjem i doslednijom kontrolom hipertenzije.
Pad smrtnosti od cerebrovaskularnih bolesti predstavlja pozitivan epidemiološki signal, ali se on ne oslikava dovoljno u ukupnoj slici, jer akutni koronarni događaji i dalje predstavljaju najveći pojedinačni segment kardiovaskularnog tereta.
Regionalne razlike u mortalitetu od AKS: neujednačena dostupnost urgentnog zbrinjavanja
Standardizovane stope smrtnosti od AKS po okruzima za 2023. godinu pokazuju naglašene unutardržavne razlike:
- Kolubarski okrug: 95,4 na 100.000 stanovnika
- Zlatiborski okrug: 44,0 na 100.000 stanovnika
- Zapadnobački okrug: 13,8 na 100.000 stanovnika
- Pomoravski okrug: 14,4 na 100.000 stanovnika
Razlika prelazi šestostruki odnos između najviših i najnižih vrednosti. Ovaj raspon ne može se objasniti samo demografskim faktorima, stilom života ili regionalnim varijacijama u prevalenciji rizika, već najverovatnije ukazuje i na razlike u dostupnosti urgentnog transporta, brzini upućivanja u kateterizacione centre, dostupnosti specijalizovanih službi, i doslednosti primene protokola. Sama publikacija iz koje potiču ovi podaci (Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2024) ne nudi objašnjenja, već samo registruje stope. Analiza uzroka i implikacija ovako velikih razlika ostaje otvorena za dalje istraživanje i političke odluke.
Evropski trendovi: smer koji je konzistentan, ali Srbiji za sada nedostižan
State of Health in the EU – Synthesis Report 2025 potvrđuje dugoročan opadajući trend kardiovaskularnog mortaliteta u većini zemalja EU, uz značajne varijacije među državama. Uprkos razlikama, smer kretanja je stabilan: manje akutnih smrtnih ishoda, više hroničnog zbrinjavanja, veća stopa preživljavanja i veći doprinos sekundarne prevencije.
Izveštaj takođe ukazuje da nezarazne hronične bolesti (NCD), u koje spadaju i KVB, svake godine dovode do gubitka oko 2,4 miliona radnih godina u državama EU. Ipak, strateška ulaganja u preventivne i postakutne modele zbrinjavanja tokom prethodnih decenija ublažavaju taj teret i omogućavaju stabilan trend pada mortaliteta.
U kontrastu ovim podacima, srpski pokazatelji upućuju na:
- visok apsolutni broj slučajeva AKS,
- značajan akutni mortalitet,
- rastuću smrtnost od hipertenzivnih bolesti,
- izrazite regionalne razlike u mortalitetu.
Sve ukupno posmatrano, Srbija se nalazi u epidemiološkoj fazi u kojoj akutni događaji i dalje dominiraju kardiovaskularnom slikom, dok hronično zbrinjavanje i sekundarna prevencija nisu dovoljno snažne da utiču na ukupni trend.
Implikacije za kliničku praksu
Podaci jasno ukazuju da urgentna kardiologija u Srbiji mora ostati prioritet. Visok broj registrovanih AKS slučajeva i izražen akutni mortalitet ukazuju da Srbija nije u „postakutnoj“ fazi u kojoj se već nalazi većina država EU.
Rast smrtnosti od hipertenzivnih bolesti zahteva reviziju postojećih preventivnih postupaka i jače sistemsko praćenje. Velike razlike među okruzima ukazuju na neujednačen pristup i dostupnost urgentnog kardiološkog zbrinjavanja.
Planiranje preventivnih programa otežano je zbog nedostatka višegodišnjih standardizovanih podataka o incidenciji i preživljavanju nakon AKS. Bez jasne longitudinalne slike, procena potreba ostaje ograničena na statičan presek, što smanjuje preciznost planiranja mreže intervencija i sekundarne prevencije.
Zaključak
Podaci iz dva relevantna izvora — evropskog i domaćeg — ukazuju da se epidemiološke putanje kardiovaskularnih bolesti Srbije i EU kreću različitim smerovima. U državama EU dominira trend smanjenja mortaliteta i prelazak ka hroničnom zbrinjavanju. U Srbiji dominira visoka učestalost akutnih događaja, izražen akutni mortalitet, rast učestalosti hipertenzivnih bolesti i jasno uočljive regionalne razlike.
Smanjenje ukupnog kardiovaskularnog tereta zahteva istovremeno jačanje urgentne kardiologije, sekundarne prevencije i sistematske kontrole hipertenzije. Nijedna od ovih intervencija pojedinačno nije dovoljna, ali tek njihova kombinacija može stvoriti uslove za dugoročno približavanje evropskim trendovima.
Reference:
The 2025 edition of the State of Health in the EU’s Synthesis Report
Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2024